Poreklo

Stara Sokolova nastala je na viševekovnoj tradiciji porodice Bogdanović – Krivajci iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte. Svoje ime je dobila po kraju iz koga potiče, oblasti Zapadne Srbije uz reku Drinu, koja je za vreme Turaka dobila naziv Sokolska nahija po srednjovekovnom gradu Soko.

Ovaj ekološki predeo ispresecan rečicama Derventom, Jalošnicom i Rogačicom podno planinskog venca koji čine Jelova Gora, Kadinjača i Ponikve prepun je dobrih voćnjaka. Kostojevići su geografski centar tog područja.

Iznad naselja je brdo Spasovik a na njegovoj istočnoj padini smeštena je mala i neobično lepa dolina, zvana Krivaja.Tu je, davne 1830.godine, stari domaćin, starosedelac, priznati kovač Sava Bogdanović, pažljivim odabirom starih autohtonih sorti šljiva stvorio porodičnu ljubav koja se već sedam genaracija prenosi sa kolena na koleno.

Rakije u domaćinstvu

U Sokolskoj regiji odnos prema šljivi i rakiji od šljive je oduvek bio poseban. Šljiva se konzumirala sveža, sušila za zimu, od nje se pravilo slatko, džem i pekla se prirodna rakija.

Osim što je dobra rakija bila ponos domaćina, u vreme kada banke nisu postojale, rakija je bila način za čuvanje kapitala. Stajanje joj ne škodi, već joj dodaje na kvalitetu.

U najboljim domaćinskim kućama ovoga kraja pekla se, čuvala i pila samo stara šljivovica.

Familije su se poznavale po rakiji, a o dobrim rakijama ispredane su i legende. Iako su u prošlosti bili kovači, starosedeoci iz Krivaje, familija Bogdanović – Krivajci oduvek su pekli dobru rakiju. Vremenom se gasio kovački zanat a usavršavalo rakijsko umeće. U ovome kraju u narodu se uvrežilo mišljenje da Bogdanovići imaju najbolju rakiju.

Familija Bogdanovića

Čuvena familija Bogdanović bila je poznata po staroj sorti šljive trnovača, i izvrsnoj rakiji koja se od nje proizvodila.

O rakiji Bogdanovića su ispredane legende a deo toga ušao je i u literature. Na primer, Milomir Đukanović je spominje u svojoj knjizi „Koktel Menhetn“.
„…balon koji je tetka Georgina večeras otvorila, dobila je od nekog Velizira Bogdanovića – Krivajca iz Kostojevića kraj Bajine Bašte. Taj Bogdanović je imao neobičan šljivik. U njemu je uvek duvalo, ali su peteljke bile tako jake da ni jedna šljiva nikada nije pala na zemlju.Šljivik je bio smešten na brdu Spasovik, na strani gde su se ukrštala dva vremenom i sedam zimskih sa sedam letnjih vetrova. Struje su pravile takvu vazdušnu smesu da se u njoj nije mogla održati nijedna štetočina. Voće se od vetrova nije moglo prskati, a odkad je sveta i veka i tog šljivika, u njemu nije viđen crv.Zveri su ga zaobilazile, ljudi zle naravi ga se klonili. Rakija je pravljena po posebnom receptu koji se u Bogdanovića kući čuva kao najveća tajna…“ (citat iz romana Koktel Manhetn)

Stara Sokolova danas

Bazirano na porodičnim tajnama destilacije i starenja rakije, u saradnji sa najuglednijim stručnjacima u ovoj oblasti, Bogdanovići neguju i unapredjuju viševekovna znanja proizvodnje voćnih rakija. Treća generacija nastavlja da razvija pića Stara Sokolova, koja su u poslednje dve decenije primila mnoga priznanja za kvalitet, kako kod nas tako i u svetu.
Stara Sokolova danas proizvodi 150.000 litara rakije godišnje, u skladu sa svetskim evropskim standardima, sa preporučenim procentom alkohola, određene boje, mirisa, ukusa i vizuelnog identiteta. Koristi se samo voće domaćih proizvođača i to mešavine starih autohtonih sorti i novih kvalitetnih rakijskih voćnih sorti.
70% proizvodnje se izvozi na tržišta širom sveta, od Australije, preko Rusije, Balkana i Zapadne Evrope do Kanade, Amerike i Bliskog Istoka.
Može se kupiti u svim trgovačkim lanacima u zemlji, benzinskim stanicama, luksuznim vinotekama, veleprodajama pića. Pije se sa uživanjem u prestižnim hotelima, restoranima, poznatim kafanama Srbije i prestonicama bivših republika…